PRETRAGA

ZBOG UNIŠTENJA PRIVREDE, MNOGI SE OKREĆU POLJOPRIVREDI

  • internet
  • 14/08/2019 07:50
  • Pregleda: 62
  • http://www.rtvpuls.com/vesti/zbog_unistenja_privrede_mnogi_se_okrecu_poljoprivredi/24763
  • ŠILOVO, 14.avgust - Kosovsko Pomoravlje je od davnina poznato po dobroj i rodnoj zemlji, ali i vrednim domaćinima. Nakon što su posle 1999, godine zatvorena brojna preduzeća i privreda propala,  mnogi građani su ostali bez posla. Iako je Gnjilane bio jedan od najrazvijenijih industrijskih gradova, danas u njemu ne  radi ni jedna fabrika, zbog čega su se mnogi stanovnici okolnih sela okrenuli poljoprivredi, pre svega povrtarstvu.
     
    Trajan Denić iz Gorneg Kusca, skoro se 15 godina bavi plasteničkom proizvodnjom paradajza. Ideju da kjultiviše paradajz dobio je kada je ostao bez posla.  Aktuelno ima šest plastenika, a svojim kvalitetnim proizvodima već je osvojio tržište u Gnjilanu. U jednom danu zna da proda i preko 300 kilograma ovog povrća, a kilogram košta jedan evro.  
     
    Ispitivanjem tržišta su zaključili da je potražnja za paradijzom velika, tako da porodica Denić proizvodi nekoliko sorti  ovog povrća.  Kažu da ne koriste hemikalije, već svoje povrće prskaju isključivo prirodnim sredstvima.  
     
    "Imamo tri vrste (paradajza), standardni novosadski jabučar, imamo pink i paradajz papriku. Idem na prirodnu proizvodnju, da bude ekološki, koristimo manje pesticida. Koristimo prirodnu zaštitu i prihranu, a kao rezultat toga dobijamo mnogo kvalitetniji proizvod", kaže Trajan Denić. 
     
    Kaže da za zaštitu i prihranu koriste koprivu I insekticid i kao zaštitu prihrani.
     
    Paradajz sadrži minimalan broj semeniki, jarko crvene i roze boje, pogodan za salate i svaku vrstu zimnice. Imaju i paradajz u obliku paprike. Prodaju na pijaci u Gnjilanu, ali im kupci  dolaze i kući. 
     
    "Utorkom imamo po tri stotine kilograma, četvrtkom pošto je jedan dan razlika imamo manje, oko dve stotine kilograma i subotom isto tako", rekao je Denić.
     
    Ove godine, zbog loših vremenskih uslova i kiše u maju i junu, paradajz je sporije sazrevao i kasnije se pojavio na tržištu. Obilne kiše su loše uticale na svaku sve vrste povrća, kažu agronomi, ali I dodaju da je trenutno stanje ipak  zadovoljavajuće.
     
    Već u junu su zabeležene visoke temeprature, ali je povrće uz stručnu negu "dobro prošlo". Kako bi došlo do ravnomernog sazrevanja, Denići su morali da postave zaštitnu mrežu koja štiti od sunca, ail i od grada.
     
    Porodica Denić trenutno pod zasadom ima 1.300 korena paradajza i 3.000 korena paprike. Pored toga imaju i oko 300 korena dinja. Za dinje u kosovskom pomoravlju postoji potražnja, denić kaže posebno kod pripadnika albanske nacionalnosti. 
     
    Selo Kmetovce, poznato je po proizvodnji kupusa. Ranijih godina je svaka parcela blizu reke Morave bila zasađena ovim povrćem, međutim danas je mnogo manje ljudi koji se bave ovim povrtarstvom zbog nedostatka tržišta.  Ipak i dalje postoje domaćina kojima je ovaj posao porodična tradicija.
    Porodica Jaćimović iz Kmetovca se više od dve decenije bavi proizvodnjom povrća. Ove godine su na 20 ari zasadili kupus i krompir. 
     
    Kupus je jednogodišnje zeljasto povrće iz porodice kupusnjača. Za njegovu proizvodnju je potrebna dobra priprema zemljišta i stalna nega. Jaćimovići kažu da je za sada stanje kupusa dobro, u fazi rasta je. Rasad kupusa su sami proizveli, a ove godine pod zasadom imaju oko 3.500 korena  domaćeg i na četiri ari hibridnog kupusa, u zavisnosti šta kupci traže. 
     
    "Kupus je jako kvalitetan, a jedna glavica dostiže težinu i preko 8 kilograma. Ljudi obično prskaju zemlju protiv korova, a ja sam obradio zemljište traktorskom frezom i ručno okopao. U toku jedne sedmice dva puta sam ga zalivao. Potrebna je i zaštita od insekata. Sada su leptiri, doći će i gusenica za koji dan i mora da se uradi zaštita", kaže Zoran Jaćimović. 
      
    Na oko 10 ari Jaćimovići su zasadili i krompir, a imaju i pariku, paradajz i lubenicu.  Svoje proizvode prodaju na pijaci u Kmetovcu. Do prošle godine su odlazili i do Gnjilana, ali zbog lošeg zdravstvenog stanja više ne mogu, ali, kako kažu, nedavno otvorena pijaca u selu im je od velike koristi. 
     
    "Prošle godine u početku  je glavica kupusa  bila 1 evro, a kasnije za kilogram 30, 25 centi. Cena kromira je trenutno 50 centi", kaže Lozica Jaćimović, koji spremaju I zimnicu koju prodaju, a glavne su im mušterije Albanci.  
     
    Prodaja i kupovina su i dalje jedna od osnovnih stvari koje povezuju komšije Srbe i Albanace. Pijaca u Gnjilanu, smeštena kod crkve Sveti Nikola i upravo je to mesto u ovom gradu gde se može videti multikulturalnost.
     
    RTV PULS – Maja Živković